О Душану

ДУШАН  КЕШЕЉ

Свет  је угледао 24.10.1980. године у Новом  Саду. Од малена је имао свој пут и  свој стил. Велику упорност украсио  је осмехом и пуном брзином  јурнуо у живот.

Осмехом нас поздравља са многобројних фотографија : из вртића у Јиричековој улици у Новом Саду, из Основне школе „Мирослав Антић” у Футогу, из Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду. И основну школу и гимназију (специјално, математичко одељење) завршио је са одличним успехом и са много диплома и похвала. Са изузетним успехом је учествовао на многим регионалним и републичким такмичењима из математике, физике и информатике. Успешно је завршио Природно – математички факултет у Новом Саду, смер дипломирани информатичар, и на истом факултету уписао магистарске студије које, на жалост, није стигао да заврши.

На  тестирању које је 04.11.2000. године у  Новом Саду спровела МЕНСА Југославије, постигао је резултат који према Кателовој  скали износи: IQ > 156. Овај резултат остварује мање од 1%  особа из опште популације. (Услов за чланство у Менси, удружењу високо надпросечно интелигентних, је IQ = 148 и више, односно резултат који могу остварити само две од сто особа из опште популације).

Потпуно свестан својих могућности и без лажне скромности тражио је професионалне изазове. Од првог радног места у музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду (професор информатике у другом полугодишту 2003/2004. школске године) па до америчке фирме „Reacheverywhere” прошло је само четири године.

Од 15.08.2005. је радио у предузећу за информационе системе, „Levi 9”, у Новом Саду. Кратко време је провео у београдској фирми „It excellence”. Док је радио у новосадској фирми  „Intens” (бави се проучавањем и унапређивањем информационе  технологије), у марту 2007. године, био  је на стручном усавршавању у Америци, у Северној Каролини.
Од 01.01.2008. године радио је за фирму „Reacheverywhere” из Њујорка. Цивилно  служење војног рока провео  је у Центру за социјални  рад у Новом Саду.
То га је подстакло да се бави хуманитарним радом - волонтирао је у Сигурној дечијој кући у Новом Саду. Знајући с колико љубави и радости се Душан посвећивао тој деци, његова мајка је у Сигурној дечијој кући уредила „Душанов кутак” да се у њему окупљају деца и запослени у тренуцима одмора и опуштања.

Волео је спорт и бавио се спортом  мењајући разне спортске дисциплине: тенис, гимнастику, одбојку, карате, џудо (био је носилац наранџастог појаса). Волео је музику. Уживао је на многим рок концертима у разним градовима, али није пропуштао ни Сабор трубача у Гучи.

Имао  је много добрих пријатеља у Новом  Саду, у многим градовима Србије и у  иностранству.
Умео  је да се радује па је с њим сваки  успех изгледао већи, а сваки проблем  постајао мањи. Његова нестандардна личност  зрачила је оптимизмом и изузетном  енергијом. Живео је и радио огромном брзином као да га ништа не може успорити.